ОПЛЕНАЧКА БЕРБА

English
САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ
ТОПОЛА 09-11. октобра 2009.

www.oplenackaberba.com

Берба 2008.
Берба 2007.
Галерија 2008.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ОБНАВЉАЊЕ ВИНОГРАДА

Тридесетих година прошлог века, на падинама Опленца било је засађено преко сто педесет хиљада чокота, а засади су се из године у годину увећавали. Непосредно пред Други светски рат виновом лозом је била покривена површина од тридесет седам хектара, док је за садњу било купљено и припремљено још дванаест хектара земље, а калемови винове лозе, баш као што је краљ Петар и замислио, одлазили су широм Србије, где су подизани виногради по угледу на Опленачке.

У краљевским виноградима углавном су узгајане беле сорте грожђа и произвођена бела вина. Грожђе за црно вино, на прераду у Опленац, углавном је довожено са краљевског имања из Демир Капије. Квалитетом се тада, у краљевском подруму, издвојило вино "тријумф", а ништа лошија нису била ни "опленка", "жилавка", "розе"...

Након Другог светског рата, виногради на Опленцу су запуштени, поједине парцеле опленачких винограда уопште нису обрађиване. Од непрегледних винограда, временом су остала само два чокота, у дворишту краљевих винограда, које је још 1931. године засадио краљ лично. Занимљиво је да један бели бургундац и један хамбург – још увек рађају.

Вишегодишња небрига према некада најлепшем виноградарском комплексу у Србији претворила је овај простор у самониклу шуму и коров. И поред недовољно решених имовинских односа, обнављајући у изворном смислу свој рад, Задужбина краља Петра I је у циљу заштите од даљег пропадања, године 2002, ушла у посед дела некадашњег задужбинског виноградарског комплекса и винарије – Краљевог подрума.


Општина Топола


Туристичка организација "Опленац" Топола

Шта се на опленачким виноградима дешава неколико последњих година?

2002.
Од 2002. године у континуитету се обављају послови на привођењу земљишта култури у површини 3-5 хектара годишње. Већ 2004. године на првој парцели површине 3,7 хектара посађен је први засад винове лозе сорте совињон бели. На исти начин како су то својевремено радили краљ Петар и краљ Александар, засад је подигнут најквалитетнијим безвирусним лозним материјалом увезеним из познатих европских расадника. Овога пута то је био произвођач из Италије – Виваји кооперативи Рауседо. Брига о пројектовању, подизању засада и надзор у стручној примени агротехнике и савремене науке поверена је професорима Пољопривредног факултета из Земуна.
2006.
У 2006. овај засад је дао први род и веома задовољавајуће резултате. Прва вина са обновљених задужбинских краљевих винограда могу се дегустирати од пролећа 2007. године.

Са комерцијалном производњом вина Задужбина ће отпочети бербом од 2008. године, када се предвиђа да ће краљевска задужбинска винарија бити потпуно реконструисана и опремљена најсавременијом техничком опремом.

У наредним годинама предвиђа се да ће читава површина задужбинског винограда на Опленцу бити потпуно ревитализована и да ће у свему попримити изглед из тридесетих година прошлог века, онако како су то осмислили краљ Петар и краљ Александар.
Парковски и економски део представљаће једну целину, кроз винограде ће се протезати пешачке туристичке стазе са одмориштима, виногради ће бити окружени ружичњацима и вењацима, а у задужбинском краљевском подруму производиће се најквалитетнија српска вина. Боце у које ће се вина паковати биће истог облика и изгледа као у тренутку када је краљевска винарија 1931. године отворена.