Краљ Петар I је 1915. године, у подножју винограда, на источној падини Опленца, надомак пута за Крагујевац, изградио мали подрум за сопствене потребе. Исте године, међутим, започело је повлачење српске војске према Албанији и не зна се шта се догодило са вином из краљевог подрума.

По ослобоћењу отаџбине, краљ Александар I наставио је традицију гајења винове лозе и справљања вина. Он је веома добро знао да одабере квалитетне сорте грожђа за справљање добрих вина. Краљ се лично старао о подруму и убрзо је увидео да у њему нема довољно простора да се складишти вино, јер је из обновљних винограда пристизало све виша грожђа. Зато је краљево задужбинско имање почетком јесени 1925. године, са десет удела са виноградом на Опленцу, учлањено у Венчачку виноградарску задругу у суседном селу Бањи, која је, у то време, словила за најузорнију у земљи. По причи, без обзира на титулу, краљ је искључен из чланства у овој задрузи, због „непоштовања правила". Наводно, то је био разлог да се подигне нови подрум на Опленцу. Краљев подрум завршен је 1931. године и убрзо оспособљен за прераду грожђа. Грађен је по узору на чувене француске винске подруме. Има два спрата под земљом, дугачак је 45м, а широк 15,5 метара.

У посебном одељењу смештено је шест буради украшених резбаријом. Три од њих су венчани поклон који је краљ Александар I добио 1922. године од свог народа - Срба, Хрвата и Словенаца. На сваком бурету била је пригодна посвета Краљу Ујединитељу. Ово је било својеврсно сведочанство о наклоности сва три народа идеји заједништва. На првом бурету које су даривали Срби латиничним писмом на ободу лица дна записани су почетни стихови српске химне - „Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас", на другом бурету, које су му поклонили Хрвати, записани су почетни стихови њихове химне — „Лијепа наша домовино,ој јуначка земљо мила". На словеначком поклону такође се налазе почетни стихови њихове свечане песме - „Напреј заставе, на бој јуначка кри". Свако буре у дну, код цепова, има почетно слово имена народа-даваоца, тако да заједно представљају државну скраћеницу СХС. Величином и лепотом посебно се издваја и буре из 1909. године на којем су иницијали „П. Д. Ј." (Петар Д. Јокић), поклон краљу Петру I од потомка славног Карађорђевог буљубаше Петра Јокића. По ободу овог бурета исписани су стихови: Који не зна да треба рујно винце пити, није човек већ је изрод - тог ће земља клети.

За виноградаре буре има велики значај, јер од његовог квалитета зависи укус и боја вина, као и његова трајност. Идући још даље у својој посвећености, винари су своја бурад нарочито украшавали, како дрвеним резбаријама, тако и металним окивцима и украсима, па су понека била права уметничка дела. Поред датума бербе и пуњења бурета, често су се на њима могли наћи и различити натписи, стихови или поруке. Већи број буради и бачви направљени су када је подрум почео са радом 1931. године.

Стара сортна вина чувана су у посебној просторији са двадесет буради. Преко пута ње налазила се просторија за вино у флашама. Винотека са најквалитетнијим узорцима вина из овог подрума, била је смештена поред лифта и степеништа. Краљ Александар I је наручио да се за овај подрум израде посебне фласе у три величине, са удубљеним дном и краљевским грбом. Винотека је сачувана током Другог светског рата захваљујући домишљатости једног подрумског радника. Он је читаву винотеку сместио у једно празно буре и тако заварао окупаторске војнике. Како је записано у дворским документима, у винотеци се налазило: ‘’100 флаша вина које се никада неће продати, већ оставити за историју". Ту се налазило такође и 30 флаша опленке, жилавке, тријумфа, хамбурга и ризлинга издвојених 1931. године за посебне прилике. Уз вина били су и узорци ракија из исте године