45. ОПЛЕНАЧКА БЕРБА И 37. САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ У МЕДИЈИМА >>>          

ПОЛИТИКА
ПУТОВАЊА
     СРЕДА 15. ОКТОБАР 2008.

          Топола је сваког октобра место окупљања бројних љубитеља грожђа и вина. Тако је био и минулог викенд, на Опленачкој берби, манифестацији која се негује готово пола века. Овај градић удаљен од Београда осамдесет километара, три дана је био у знаку винске капљице.

          Према речима Драгане Арсенијевић, директорке Туристичке организације „Опленац“ - Топола, ова манифестација је из деценије у деценију прерасла у значајан туристичко-привредни догађај, који превазилази оквире града и регије у којој је настала. Потврда тога јесте све масовнија посета, а ове године, за три дана трајања кроз Тополу је продефиловало око 160 хиљада људи (учесника, излагача, туриста...). Продато је 15 хиљада литара слатког вина сире и око 42 хиљаде килограма грожђа.

          Берба дође и прође, а Топола и Опленац живе даље, дочекују и испраћају госте са свих страна вољне да испитају и упознају сваку стопу краја протканог историјским споменицима и културном баштином, сведоцима најзначајнијих догађаја наше историје.

          Као на ретко ком месту у Србији споменичке целине уклопљене у лепоту крајолика, јесу основни мотив боравка и мирног одмора какав су уосталом имали и краљеви чије се стазе данас походе.

          Обилазак обично почиње од Карађорђевог здања саграђеног између 1811. и 1813. године. Његовим центром доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време недалеко од конака са кулом, Карађорђеве цркве и некадашње школе, данашње библиотеке.

          Шетњом уз широку, помало стрму улицу поред утврђења стиже се до Виноградареве куће из 1911. (данас галеријски простор) и капије Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића, унука Карађорђевог.

          Најатрактивније здање је Црква Светог Ђорђа која плени величанственим изгледом, архитектуром и белином венчачког мермера, ма са које стране да се прилази Тополи. У маузолеју владарске породице налазе се крипте са 39 гробница, међу њима почива и тело Вожда Карађорђа. Поглед је тешко одвојити од мозаика у који је уграђено 725 сликарских композиција од 40 милиона стаклених коцкица у преко 15.000 нијанси. Наспрам цркве је Петрова кућа из 1912. године, данас музеј -  галерија, а у непосредној близини налазе се краљева и краљичина вила које повезује „Стаза љубави“.

          Улазница за Задужбински комплекс стаје 200 динара по особи, а одскора у ову цену улази и посета Музеја вина у Краљевом подруму. Обилазак комплекса у пратњи водича кошта од 2.500 на српском језику, до 3.500 динара за инотуристе (енглески и руски језик). У обилазак може да се иде све док је лепо време и туристичким возићем, а получасовна вожња стаје 50 динара по особи.

          За оне који у овом крају пожеле да бораве дуже, солидан смештај и услугу могу да пронађу у хотелу „Опленац“ на самом Опленцу. Иако је грађена у времену од 1933. до 1934. године и урбанистички обликована као византијски дворац, ова грађевина се савршено уклапа у непрегледно зеленило парка и столетне шуме која га окружује. Ноћење је 1400, пансион од 1900 до 2200 динара по особи, а различите варијанте ручка за  излетнике коштају од 500 до 800 динара. Све је боља понуда приватног смештаја: ноћење у собама прве и друге категорије стаје од 600 до 1300 динара, плус боравишна такса од 30 динара по особи. Из срца Шумадије не одлази се празног стомака, јер је гастрономској понуди тополских ресторана течко одолети.

                                                          Текст и фото Сенка Лучић

 ГЛАС
понедељак 20. октобар 2008.

ОБРАШЕ СЕ ВИНОГРАДИ 

„Опленачку бербу“ Шумадинци једноставно зову вашар у Тополи. Тада се на улицама варошице сјате љубитељи добре хране, пића и музике

            Топола, варош богате традиције, ризница културно-историсјког и природног богатства, смештена је у централном делу Шумадије, у подножју брда Опленца. Варош се првобитно звала Каменица, по истоименој речици, али је друму ка Београду, код места званог Кречана, где су се дрвосече, одмарале и уговарале састанке, изникла топола по којој је читав крај добио име. Тако је стару Каменицу заменила Топола.

          Од Беогрда место је удаљено свега 80 километара, једно је од седам опшитна Шумадијског округа и заузима северни део. Данашњу варошицу основао је око 1781. године Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Карађорђево насеље је уништено у Првом српском устанку, а градњом утврђеног града 1805-1813. године Топола је постала Карађорђева престоница. Доласком на власт кнеза Александра Карађорђевића обновљен је град, конаци и задужбина његовог оца, а подигнута је гостионица и касарна...

          По доласку на српски престо, краљ Петар И Карађорђевић на Опленцу подиже задужбину цркву Светог Ђорђа. Грађена је у византијском стилу као храм и маузолеј владарске породице Крађорђевић. На Опленцу су сахрањена 22 члана ове династије, међу којима и више владара, Краљ Петар Први, Карађорђе Петровић, као и краљ Александар који је убијен у Марсеју 1934. године. Шума-парк Опленац простире се на чак 90 хектара и ово место годишње посети око 100.000 туриста.

          Данас Тополу карактерише и надалеко позната „Опленачка берба“, манифестација која се одржава сваке јесени која сведеоци о дугој традицији производње вина на овом подручју. Важно је истаћи да су сва очекивања организатора ове 45. по реду „Опленачке бербе“ била надмашена јер је број посетилаца био изнад очекивања.

          „Опленачку бербу“ Шумадинци једноставно зову вашар у Тополи. Тада се на улицама варошице сјате љубитељи добре хране, пића и музике. Изазов за сва чула је на дохват руке, младо вино и гастрономски специјалитети. Песник Добрица Ерић је варошицу описао једноставним стихом „Ко добро вино и грожђе воли нека зида кућу у Тополи“. Као оплемењени завршетак „Опленачке бербе“, у истом термину, одржава се и Сабор народног стваралаштва Србије, републичка смотра најуспешнијих извођача изворног народног стваралаштва Србије.

Заклина Миленковић