45. ОПЛЕНАЧКА БЕРБА И 37. САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ У МЕДИЈИМА >>>          

дневни лист Србије
ГАЗЕТА
26. октобар 2008.

ПРЕСТОНИЦА ВОЖДА И ГРОЖЂА

Варошицу је основа Крађордђе Петровић, а у њој се сваког октобра одржава чувена Опленачка берба

Пише: ГОРАН МИТРОВИЋ

          Ако је Шумадија срце Србије, онда је Топола срце Шумадије! Ова варош са око 7000 становника, стекла је славу још у доба Првог српског устанка.

          Некада је ово насеље било познато под именом Каменица, а име Топола дугује чињеници да се на раскршћу путева ка Београду, Крагујевцу и Шапцу, некада налазило огромно дрво тополе, као место где су се заустављали каравани светских путника који су туда пролазили.

Карађорђе
Данашњу варошицу Тополу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године, која је у време великог Вожда предстваљала центар око кога се окупљао народ. Од 1805. до 1813. године вожд је саградио утврђени град са троспратним кулама, два конака и црквом свете Богородице. По пропасти Карађорђеве Србије, Турци су 1813. срушили и запалили његов град, који је обновљен тек 30 година касније, заслугом Карађорђевог сина кнеза Александра, Град је касније поново био тешко оштећен, а тек по доласку краља Петра I на престо, почиње градња огромне цркве светог Ђорђа, вили и задужбинског дома.

Опленац
Црква светог Ђорђа на Опленцу је монументално здање од белог мермера, са крстом у својој основи,. Као задужбина краља Петра I изграђена је српско – византијском стили и са криптом предствља нераздвојиву целину. Филигрански рађена орнаментика и складан мозаик са весто одабраним мотивима, чине да ова црква предстваља прави драгуљ архитектуре тог времена.

          Осим цркве светог Ђорђа, у оквиру задужбинског комплекса породице Карађорђевић, може се видети и поменута Карађорђева црква свете Богородице, затим резиденција краља Петра I у којој је живео док је надгледао радове на изградњи цркве светог Ђорђа, стара касарна и рестаурирани Карађорђев конак.

Сабор
Топола је захваљујући Сабору народног стваралаштва веч две деценије стечиште стваралаца народне уметности из свих српских крајева.  На овом Сабору наступају најбоље фолклорне и певачке групе које су се већ прославиле на смотрама народног стваралаштва одржаваним током године. Од извођача се очекује да, у што изворнијем облику, прикажу фолклор свог краја. Извођачи наступају у народним ношњама и престваљају своје песме и игре, свирајући на народним инструментима. Посебну атракцију представља саборска поворка улицама Тополе. Њу чине сви учесници Сабора, који посетиоцима деле грожђе, а предводе је двојица коњаника носећи у рукама заставе Сабора.

Гробови Карађорђевића
На Опленцу је сахрањено укупно двадесет два члана династије Карађорђевић. У северној певници је саркофаг краља Петра I као ктитора цркве, а у јужној саркофаг Карађорђа Петровића, првог владара обновљене Србије и родоначелника династије. У крипти је сахрањено још двадесет чланова династије, међу којима и кнез Србије Александар (1806-1885) и краљ Југославије Александар I Карађорђевић (1888-1934)
           
Обраче се виногради
У Тополи се сваког октобра, истовремено са Сабором народног стваралаштва одржава Опленачка берба. То је приредба у част грожђа и вина, посвећена уморном српском сељаку, који је жељан да се после дана проведеног на њиви, окрепи уз чашицу вина. Ову манифестацију једноставно зову Вашар у Тополи, јер је и сама реч вашар синоним богате народне светковине. Тада Шумадинци и сви њихови гости, три дана дегустирају вина и проводе се уз народну игру и песму, славећи добар род тополских винограда.

ОБРАШЕ СЕ ВИНОГРАДИ

Опленачку бербу зову вашар у Тополи. Тада се на улице варошице сјате љубитељи добре хране, пића и музике. Изазов за сва чула је надохват руке – младо вино и гастономски специјалитети.....
На једном од прилазних путева Тополи, у селу Божурња, подигнут је, у стилу традиционалних надгромни споменик, јединствен облелиск на коме су уклесани стихови песника Васка Попе:

Ову -  дођи
Газишлије -  вратисе
Путнице.Љубишли стопалом земљу

  Ова порука најбоље исказује у чему је тајна овог предела и људи који ту живе. С очуваном и понекад безграничном словенском гостопримљивошћу дочекују се чиста срца путници са свих страна, без обзира на порекло, језик или веру, ако долазе чистих намера, а исто тако одлучно одвраћају и гоне оно који долазе са мрачним побунама.

   Топола, варош богате традиције, ризница културноисторијског и природног богатства, смештена је у централном делу Шумадије, у подножју брда Опленац. Варош се првобитно звала Каменица, по истоименој речици, али је на друму ка Београду, код места званог Кречана, где су се дрвосече заустављале, одмарале и уговарале састанке, изникла топола по којој је читав град добио име. Тако је стару Каменицу заменила Топола.

РАЗВИЈАЊЕ ТОПОЛЕ

Топола је удаљена свега 80 километара од Београда, једна је од седам општина Шумадијског округа и заузима северни део. Данашњу варошицу основао је око 1781. године Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Заснивање данашњег града Тополе почело је оног тренутка када се Карађорђе први населио на западном подножју Опленца. Три пута је Карађорђев грд паљен и рушен. Трећи пут катастофално 1877. године за време Тополске буне, која је угушена, а за одмазду читав крај спаљен . Карађорђе је подигао Први српски устанак 1804. Своју задужбину подиже 1811. године – цркву Св. Богородице и започиње градњу утврђаног тополског града, што је представљало највећи градитељски подухват у тада ослобођеној Србији. Од тада па до пропасти устанка Топола је било велико градилиште. Поред цркве подиже се конак, град се опасује зидинама у облику правоугаоника на чијим су се угловима налазиле по кула осматрачница. По пропасти устанка 1813, Турци руше утвђени град и пале га. Разрушени тополски град стајао је као болна опомена властодршцима у околини. Поред свих недаћа, Топола је успела економски да се опорави током година устанака и превирања у Србији читавог ХИХ века те је 1882. године, када на власт долази Карађорђев унук Петар Карађорђевић, Топола добија на значају и почиње њен убрзан развој. По доласку на српски престо, краљ Петар I Карађорђевић на Опленцу подиже задужбину – цркву Светог Ђорђа. Грађена је у византијском стилу као и маузолеј породице Карађорђевић. На Опленцу су сахрањена 22 члана ове династије, међу којима је више владара Карађорђе Петровић, краљ Петар Први као и краљ Александар, који је убијен у Марсеју 1934. године. Шума- парк Опленац простире се на чак 90 хектара и ово место годишње посети око 100.000 туриста.

ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ
Повољни природни услови учинили су да је у овом пределу људско присуство забележено још у најрањијим временима. На 12. километара од Тополе ка западу, у брду Рисовача налази се истоимена пећина, станиште палеолитског човека. Уз рекеу Кубрђницу, у селу Бања, на пет километара од Тополе, налази се људско станиште које припада неолиту. Развоју људских заједница у тополском крају допринео је повољан положај и бројност река које пресецају многе правце овога краја.

Сам крај обилује изворима и постоје и налазишта јаких струја минералних и лековитих вода. Самим тим што Тополски крај има доста природних изворишта, постоје и разне врсте животињских врста а тиме и могућности за лов и риболов.

БАЈКОВИТЕ ЈЕСЕНИ

 У погледу рељефа, подручје Топле је благо заталасана површина. Просечна надморска висина је око 350. метара надморске висине. Тополско брдо Опленац (345м) чини ону тачку у простору од које почиње прелаз из ниске у високу Шумуадију, све до највишег шумадијског врха Велики Стурац (1132м) на планини Рудник. Средња месечна температура ваздуха је најмања у јануару (-0,7) а највиша у јулу (25Ц). У веома дугом периоду од маја до новембра средња дневна температура је 5Ц. Та температура изузетно погодује културама које се гаје у околини Топле. Развоју тих пољопривредних култура погодују падавине чија је средња вредност 721,3мм. У овом пределу се јасно разликују четири годишња доба, а нарочито се истиче јесен када крајолик добија прегршт боја које овај крај чине прелепим.

ОПЛЕНАЧКА БЕРБА

Данас Тополу карактерише и надалеко позната „Опленачка берба“ и манифестација која се одржава сваке јесени и која сведочи о дугој традицији производње вина на овом подручју. „Опленачку бербу“ Шумадинци једноставно зову вашар у Тополи. Тада се на улице варошице сјате љубитељи добре хране, пића и музике. Изазов за сва чула је надохват руке, младо вино и гастрономски специјалитети. Песник Добрица Ерић је варошицу описао једноставним стихом, „Ко добро вино и грожђе воли, нек зида кућу у Тополи“. Као оплемењени завршетак „Опленачке бербе“, у истом термину, одржава се и Сабор народног ствараластва Србије, републичка смотра најуспешнијих извођача изворног народног старалаштва Србије.

Пише: ГОРАН МИТРОВИЋ

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Децембар 2008.

Топола: Туристичка организација „Опленац“ забележила рекордну сезону
КРАЉ И ГРОЖЂЕ ПРИВЛАЧЕ ГОСТЕ

ТОПОЛА- град под Опленцом ове године остварио је рекордну туристичку посету, захваљујући великом броју домаћих и страних гостију који су дођли у октобру, док је раније мај био најпосећенији. По рецима Драгане Арсенијевић, директорке Туристичке организације „Опленац“, регистровано 105.000 посета и преноћишта, што је повећање од три одсто и цифра која до сада није забележена.

Туристи обилазе читав комплекс Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, а посебно их привлаче црква Светог Ђорђа, Музеј краља Петра и, у последње време, обновљени виногради и вински подрум. Са таквим потенцијалом, недавно је потписан уговор са агенцијом из Пољске која ђе идуђе године организовано доводити туристе из те земље.