Треће око Баштина, бр.519
03.11.2009
Славољуб Марковић

КАО НЕКАД
ОБРАШЕ СЕ ВИНОГРАДИ

У оквиру Опленачке бербе, познате још и као Вашар у Тополи,
окупили су се и учесници Сабора народног стваралаштва Србије-
најбољи међу најболљима. Дани игре, песме и евоцирања обичаја
подсећају нас ко смо и одакле потичемо

Јесен је у Србији идеално доба за саборавање. А разлози саборског окупљања одувек су различити – од сусрета пријатеља и родбине, уговарања веридбе и свадбе, прослава годишњих верских празника и још којечега.

       И саборовање  у Тополи има своју традицију, на јединствен начин употпуњену
и овог октобра. Указалаје на то историчарка уметности Богданка Ђурић и рекла:

- Саборовање као облик живота нашег народа треба и даље да постоји, у још већој мери и да креативна енергија народа потисне квазикултуру, тренутно присутну у нашим животима.

      У Тополи су се, тако, и овог пута на Сабору народног стваралаштва Србије окупиле
најбоље играчке и певачке групе и инструменталисти са регионалних и локалних манифестација, одржаних током године широм земље. Претходно су чланови стручног савета Сабора, угледни фолклористи, етномузиколози, кореографи и етнолози, имали не баш једноставан задатак  да одаберу најуспешније учеснике са више од 25 најзначајних смотри у Србиј.

     А ови су се својски трудили да у што изворнијем облику прикажу народно стваралаштво свог краја. Наступали су у народним ношњама, представили своје песме и игре и свирали на народним иструментима. Посебна атракција сваке јесени је саборска поворка улицама Тополе. Састављена је од свих учесника који посетиоцима Опленачке бербе (чији је Саборовање уметнички оплемењени завршетак) деле воће, а предводе је двојица коњаника који у рукама носе заставе Сабора.

Србија у малом

Привилегију да отвори и затвори Саборско посело у Тополи ималоје  крушевачко удружење фрулаша  „Адам Милутиновић“, о чијем јединственом наступу прича његов председник Раде Кошанин.

    -У Србији се нико на овакав начин не бави музичким стваралаштвом, односно,
први пут једна група фрулаша наступа у саставуод осам фрула. Подсећам да су још у време Саве Немањића, на дворским окупљањима свирали фрулаши. Наше баке и деке, очеви и мајке су се „гледали“ и упознавали на саборима, где се свирало у такозване велике фруле. Званични списи Вука Караџића дефинисали су гајде, двојнице, фрулу и гусле као главне носиоце и симболе народног музичког стваралаштва у Србији. Смисао саборовања, попут овог у Тополи, и јесте представљање дела прилично потиснутог музичког наслеђа Србије, упознавање и подсећање на непролазне вредности које у себи носе народна песма, свирка, игра и ношња,

     Зато је и познати етномузиколог Драгослав Девић на Сабору позвао на „настављање неговања и уважавања ових вредности“. А било је међу гостима Тополе, која се захваљујући Сабору заиста претворила у престоницу народне уметности, и других познатих стручњака за народно културно стваралаштво, а међу њима и историчарка уметности Богданка Ђурић, кореографкиња Десанка Ђорђевић, Јасна
Бјеладиновић.... Сложили су се да је стваралачко умеће народа било најбољи израз српског етничког бића и очувања његовог културног идентита, а тако ће бити и убудуће.

Игра нас је одржала

      Организатори су подсетили и на стару пословицу која поручује: „Кажи ми шта играш да бих знао ко си“. Јер, како кажу, управо игра поседује обележја карактеристична за сваку етничку заједницу и, као ретко који елемент народне културе, осликава дух народа. Она је део древних ритуала који су пратили људски развој и преносили се са генерације на генерацију, при чему је свака наредна преобликовала игру на свој начин, дарујући јој своја осећања и богатећи је сликама своје свакидашњице, сјајем своје епохе.

    Труд организатора, Општине Топола и Туристичке организације „Опленац“ из
Тополе, али и Савеза аматера Србије, да Сабором народног стваралаштва (ове године 37. по реду) културно оплемене Опленачку бербу, живописну фешту у част грожђа, вина, винограда и винара, свакако је вредан хвале. А у Тополу су колоне аутомобила и аутобуса пристизале и дословно са свих страна. Са тешко пребројивих тезги ширио се опојан мирис грожђа и вина, али и свадбарског купуса и печења, и преливали се производи старих заната. И све то уз игру и нашу песму, да нас подсети ко смо и одакле потичемо.

    -Оснивање овог Сабора, као и многих локалних фестивала у Србији, оправдало је
своје постојање јер је успело да окупи велики број извођача, народних уметника и да, у континуитету, траје већ 40 година. Овај Сабор, и не само њега, доживљавамо
као велику светковину народне уметности и увек јој се радујемо – речи су истакнуте кореографкиње Десанке Ђорђевић, која на Сабору учествује од самог оснивања.

      Овој светковини у ућешћу на њој радовале су се и чланице певачке групе КУД „Брвеница“ из Брвенице код Рашке, женске певачке групе из Лепосавића, Девојачке певачке групе „Прело“ из Гроцке, Мушке певачке групе КУД-а „Ђердан“ из Ивањице , гости из Зрењанина, Ужица, Јагодине ,Крагујевца, Лепенца код Бруса, Мокрања код Неготина, Прибоја....

      А већ догодине, све испочетка...                                                

46. ОПЛЕНАЧКА БЕРБА И
38. САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ
У МЕДИЈИМА

Среда, 11. октобар 2009. године                                                     Вечерње новости

Око Опленца опет виногради! 

ТОПОЛА- Град под Опленцем четири дана је био престоница грожђа и вина, духовне традиције и културног стваралаштва. Привредно-туристичка манифестација Опленачка берба, која траје већ 46 година, окупила је многобројне излагаче и близу 200.000 гостију из Србије, Републике Српске, Македоније, Словеније, Хрватске, Чешке, Канаде.

          Дуж Авеније краља Петра Првог, која води од центра Тополе према Опленцу, одржани су дефилеи учесника уметничких и забавних програма. Предводили су их момци и девојке у прелепим народним ношњама, у фијакерима и на коњима.

          На овогодишњи 36. Сабор народног стваралаштва, фестивала за избор прве хармонике и рок концерте дошло је на стотине учесника из свих крајева Србије. Домаћини су за њихове наступе по први пут припремили три позорнице, две у Карађорђевом граду и једну на централном Винском тргу.

У Винској улици најбројнији су били произвођачи грожђа, а и вина, њих више од стотину из Шумадије и иностранства. Послужење је било бесплатно, а све је могло и да се купи. Килограм грожђа коштао је 70-100 динара, литар старог вина цењен је 200, а овогодишња шира сто динара. На продају једино није био вероватно највећи грозд тежине два килограма. Власник винограда Стаковић из Винће ћувао га је за рекламу. Међу излагачима националне и здраве хране било је доста пчелара. Нудили су мед, производе од меда, кандирано воће.

       На изложби старих заната, Биљана Ранковић из Страгара је из своје етно радионице Царица нудила ткане и везене одевне предмете, торбице за флаше и мобилне телефоне, асуре и мале тепихе за кућу.
С обзиром да је ово роба која има мало вишу цену, јер се све ради ручно, на старински начин веома сам задовољна како иде продаја. Баш малопре су људи из Канаде код мене купили поклоне да носе пријатељима- каже Биљана .
Централни догађај светковине била је посета обновљеном подруму на Опленцу, чију је изградњу започео краљ петар Први, а завршио његов син, краљ Александар Карађорђевић. Гости су имали прилику да дегустрирају вина која су справљена од грожђа из краљевих винограда.
Драган Јовановић, председник опптине, обраћајући се гостима је рекао да се око Опленца поново подижу виногради и Топола расте из године у годину, на понос свих житеља и пријатеља који им у томе помажу.
Ова година је посебно родна, биће много грожђа и вина до краја бербе, којим желимо да почастимо госте-поручио је Јовановић.
Стварамо услове за вински пут којим ће туристи моћи на једном месту да посете цркву светог Ђорђа, краљеве винограде на падинама Опленца и да пробају првокласна вина у подруму Крађорђевића.

КРАЉЕВСКО МЕСТО
Опленачку бербу су посетили престолонаследник Александар Карађорђевић, њего син принц Филип и супруга принцеза Катараина, која је у Карађорђјевом граду свечано отворила светковину. Гости Тополе били су принц Владимир (син принца Андреја) са супругом Бригитом.

                                                                                                Зорица Голубовић             

Политика, среда, 14. октобар 2009. године 

Рекорд у Тополи

Протеклог викенда, током три дана трајања 46. Опленачке бербе, феште у част грожђа, вина, винограда и винара, Топола је угостила 170 хиљада посетилаца, продато је 45.000 килограма грожђа, 15000 литара шире и 5000 литара вина.

Тих дана колоне аутомобила и аутобуса пристизале су са свих страна, а у улицама, ногу пред ногу милео је народ завирујући око тезги на којима се осим грожђа и вина, воћа, сувенира, производа старих заната могло пазарити готово све од игле до локомотиве. Код сваког пролазника беше по нека кеса у руци, а по готово свим угоститељским објектима, посебно оним из којих се ширио мирис свадбарског купуса и печења, углавном се тражила столица више.
И све то показује да наш народ воли вашаре, а посебно Вашар у Тополи. Али воли народ и традицију и обичаје српског народа. У суботу је у Карађорђевом граду владала велика гужва, а бројни посетиоци уживали су у наступима фолклорних и певачких група у оквиру 37. по реду Сабора народног стваралаштва Србије.

С.Л.

ПОЛИТИКА
ПУТОВАЊА среда, 30.09.2009.

У славу грожђа и вина 

Опленачка берба
је само један
 од повода да се пође
 у Тополу и Опленац

С.Лучић

Октобар само што није, а у Тополи се полако приводе крају припреме за овогодишњи тродневни Фестивал вина и виноградарства, 46. Опленачку бербу заказану у периоду од 08. – 11. октобра. Ову манифестацију Шумадинци једноставно зову ''Вашар у Тополи'', а његово одржавање датира још из времена кнеза Александра Карађорђевића. Сама реч вашар је синоним богате народне светковине која је прерасла у значајан туристичко – привредни догађај о чему из године у годину сведочи све масовнија посета. Осим величанственог вина, коме нису могли да одоле ни европски краљеви, Топола је место у коме се у јесењим октобарским данима уз игру, песму, домаће специјалитете, добродошлицу и предусретљивост шумадијских домаћина, може уживати у свему ономе што нас подсећа ко смо и одакле потичемо. У време бербе у Тополи се одржава и 37. Сабор народног стваралаштва Србије, манифестација која даје посебан печат и културно оплемењује Опленачку бербу. Сабор народног стваралаштва Србије већ годинама уназад помаже да се наше културно наслеђе приближи свим генерацијама.

Организатори ове манифестације су општина Топола и Туристичка организација ''Опленац''- Топола. Опленачка берба је само један од повода да се пође у Тополу и Опленац, али се посета може искористити и да гости упознају овај крај проткан историјским споменицима и баштином, сведоцима најзначајнијих догађаја наше историје. Полазна тачка углавном је карађорђев град саграђен 1811. и 1813. године. Његовим центром доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време недалеко од конака са кулом, карађорђеве цркве и некадашње школе. Широком, помало стрмом стазом поред утврђења стиже се до Виноградареве куће из 1911. и капије Задужбине краља петра Првог Карађорђевића. Један од најпосећенијих споменика културе не само на Опленцу, већ и у нашој земљи је задужбинска црква Светог Ђорђа, која ма са које стране да се прилази Тополи, плени величанственим изгледом, архитектуром и белином венчачког мермера. Наспрам цркве је Петрова кућа из 1912. године, данс музеј, галерија, а у непосредној близини налазе се Краљева вила и вила краљице Марије, које повезује ''Стаза љубави''. Обилазак комплекса од прошле године обухвата и посету Музеју вина у Краљевом подруму. Све ово може се видети у току једне лагане шетње, или пак вожњом туристичким возићем.

У сусрет новом рекорду

Прошле године Опленачка берба је оборила рекорд посећености. Тополу је посетило 160.000 гостију, продато је 15.000 литара слатког вина ''шире'' и 42 хиљаде килограма грожђа. Ове године органиѕатори очекују да тај број буде премашен јер је све више посетилаца који у овим временима модерне технологије и брзог живота имају потребу да се бар на пар дана зауставе у времену. Да обогате себе, осете укус домаћег и мирис природног, да окрепе душу и подстакну чула, да једноставно уживају на онај добар проверени начин на који су уживали наши преци ...